Otranska vrata

Otrantska vrata, su morski prolaz (moreuz) između Apeninskog poluostrva (juž. Italija) i Balkanskog poluostrva (juž. Albanija s grčkim ostrvom Krfom). Spaja Jadransko i Jonsko more.
Prolaz je širok 75-140 -{km}-, a dubok do 1.000 -{m}-.
Kroz Otrantska vrata ulazi u Jadransko more ogranak glavne mediteranska struje. Površinska ulazna struja teče uz istočnu, a izlazna uz zapadnu obalu. Značajno je sezonsko kolebanje površinki struja (brzina i razvijenost).
Otrantska vrata imaju veliku morsko-strateški značaj, jer blokadom relativno uskog prolaza zatvorio bi se jadranski prostor.
(Wikipedia)

Virusi

Virusi su neprestano prisutni u svakodnevnici kao pojam stalne, često veoma ozbiljne pretnje zdravlju, ne samo ljudi nego i drugih organizama - biljaka, životinja, bakterija. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente. Jednu predstavlja nukleinska kiselina DNK ili RNK, a drugu omotač proteinske prirode. Premda poseduju genetički, nasledni materijal, o virusima se obično ne govori kao o živim organizmima. Virusi nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da obavljaju metaboličke procese. Proteinski omotač virusa je kapsid.

Izreke

Ne ume magarac plivati dokle mu voda do usiju ne dodje


Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.

Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.

Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.

Bolje je nemati, nego otimati.

Ko traži veće, izgubi iz vreće.

Zašto kijamo?

Kijanje je odbrambeni refleks, kojim se iz nosne duplje izbacuje prašina strano telo i sl.

To se postiže stvaranjem pritiska u plućima i naglim izbacivanjem vazduha kroz nos i usta.

Mehanizam nastanka i sam čin kijanja su slični onima kod kasljanja.

Kijanje najčešće nastaje kao rezultat nadražaja nosne sluznice, ali ga mogu izazvati jako svetlo i drugi stimulansi. Kijanjem se mogu preneti uzročnici pojedinih bolesti.
(Wikipedia)

Ladak

Ladak se nalazi na severu Indije. Britanski pisac Dzejms Hilton opisao ga je kao Šangri La, u svom romanu iz 1933. godine. Opisao ga je kao misticnu dolinu sakrivenu visokim vrhovima Himalaja. Žiteljiovog podrucja pretežno su budisti i to preko 80% stanovništva. U pitanju je tibetanska forma budizma, takozvani lamaizam. Dečaci, najmanje jedan iz svake porodice, stupaju u manastir veoma mladi, pnekad i sa pet godina. Dobijaju crvenu mantiju, koju ce nositi do kraja života.