San

Mi još nismo otkrili zašto je životinjama i ljudima potreban san . Moguće da je telu neophodno da se odmori i oporavi od različitih uticaja kojima je izloženo, a mozgu da upije i razmotri sve događaje s kojima je bio suočen tokom dana. Kao i većina dnevnih životinja, mi imamo potrebu da noću spavamo, a danju da radimo. Kod noćnih životinja naviku su obrnute, one danju spavaju, a noću su živahne.

Tokom spavanja disanje i srčane radnje se uspore, a mišići su opušteni. U isto vreme čula smanjuju svoju osetljivost. Prvo se smanjuje vidljivost, nakon toga sluh i na kraju dodir. 

Kada spavamo naš sluh ne primećuje sve zvuke. Neke ljude buka ne može da probudi, ali tiho izgovaranje njihovog imena može; roditelji se često bude ako beba zaplače, dok druge ljude ovo ne uznemirava. 

Do sada niko nije uspeo da objasni kako mozak pravi razliku između ovih zvukova.

Stanje sna

Naučnici proučavaju san mereći električne signale u mozgu koji se javljaju tokom sna. Tako su otkrili da tokom noći čovek prolazi kroz različite nivoe sna.

Razdoblja dubokog sna smenjuju se s razdobljima povtšog(lakog) sna tokom koga se, mada je oko zatvoreno, očne jabučice brzo pokreću u raznim pravcima.

Ova faza sna naziva se REM faza (Rapid Eye Movments).

Za razliku od odraslih, koji spavaju noću, novorodjenčad spava u odredjenim razmacima tokom dana i tokom noći. U stanju sna bebe provedu oko 16 sati dnevno. Odraslima je potrebno 7-8 sati sna.

Zimski san(hibernacija) razlikuje se od običnog dnevnog sna, to je produženo razdoblje neaktivnosti nekog organizma tokom zime. Pri hibernaciji telesne radnje se usporavaju, a životinja preživljava zahvaljujući masnim zalihama u telu koje stvara tokom leta.

Hodanje u snu je česta pojava kod dece i pretežno se dešava tokom noći za vreme dubokog sna. Svako sedmo dete izmedju 5 i 12 godina bar jedanbut je hodalo u snu.

(Oxford)